Jastrebac Lake Resort

Jastrebac, planina kraj Kruševca, opevana je u brojnim legendama, pesmama, knjigama.

Ivo Andrić je govorio da narod bez legendi i nije narod.

Nema srpskog sela koje ne ispreda legende o zakopanom blagu.

Bar je jedna porodica imala sreće da pronađe lonac pun zlatnika i reši sve materijalne brige. Po predanju, hajdučko blago može se naći pored starih turskih puteva ili skriveno u pećinama, ali ga obično čuvaju utvare koje štite zlato od krađe. Kruna cara Dušana navodno je skrivena u pećini pored Morave, a čuva je utvara u pratnji čopora vukova.

Na planini Jastrebac priča se da su Turci zakopali kazan sa zlatom kada su bežali. Po legendi, treba pronaći kamen sa urezanom vagom i kopati u pravcu u kojem pokazuje.

Padine Jastrepca sa južne, topličke strane, preplavljene su tragačima plemenitih metala, uz koje idu i najfantastičnije priče. Najživopisnija je o nekim Rasinjanima koji su 1938. godine za nekoliko dana napunili nekoliko flašica zlatom.

Najverovatnije su Dardanci, a kasnije i Rimljani, pratili zlatnu žicu, prateći vijugavi trag brazda. Moguće je da je zlato nataloženo planinskim vodenim tokovima, pa su Dardanci i Rimljani kopali zemlju, ispirali je i gomilali. Na dnu tih nanosa pronalaženo je zlato u tragovima. Krnjigrad je bio toliko naseljen, beleže hronike, da i danas narod kaže da ga je mačka mogla obići skačući sa krova na krov. Po svedočenju iz "Vremena", ovde je pronađena zlatna gruda od 64,5 grama, što je izazvalo zlatne groznice 1936. godine. U Krnjigadu se otkupljivalo zlato, dolazili su i odlazili tragači za blagom, sve do dolaska turske horde.

Nakon odlaska Rimljana i turske najezde, desetak vekova kasnije, vađenje zlata na ovom prostoru je, izgleda, zamrlo. Turci su u početku, inspirisani legendom o Filipu Makedonskom, pokušali da ožive stare rudnike i lokalna središta. Sakupljali su radnike i odvodili ih u okna iz kojih se, izmučeni teškim radom, nikada nisu vratili! Narod se dosetio kako da zaustavi ovu tiraniju organizujući se da zatrpa stara rudarska okna. Tako su mnoga od njih izgubila svaki trag. Ako se danas neko otkrije, obično ga pronađe neki avanturistički nastrojen meštanin, kopajući po pretpostavljenim lokacijama drevnih rudnika. Potoci koji teku sa Jastrepca i danas nose plemeniti metal ispran iz neke još neistražene zlatonosne žice. Avanturisti ga traže, a koliko je zlata pronađeno od groznice 1936. godine nikada se neće saznati, jer se ova vrsta lova drži u tajnosti. Danas samo najuporniji ispiraju zlato.

Tragovi turskog blaga

U nekim selima Toplice i danas se pronalaze isčupana stara stabla zasađena u tursko vreme, a ako su oko njega rasuti delovi zemljanih posuda, to je siguran znak tragova blaga. "Istraživači" su nasumično kopali oko napuštenih srednjovekovnih utvrđenja, a iskopane rupe i porušeni stari zidovi i temelji i danas se mogu videti.

U svetlu isprepletenih legendi i priča o zlatonosnim potocima Jastrepca, možda se otkriva i uloga ratovanja Aleksandrovog oca na ovim prostorima. Dovoljno vojnički ojačan, u jednom trenutku poželeo je da susedovo zlato potpuno prisvoji za sebe. Legenda o njegovim "zlatnim suzama" poslužila je samo da prikrije ovu grandioznu pljačku, sugerišući da je Filip svojom natprirodnom moći napunio Jastrebac zlatom. Zna se da je njegov sin imao na raspolaganju obilje zlata za finansiranje vojnih pohoda širom tada poznatog sveta. Zlato je kasnije bilo mamac i za Rimljane. Carstvo je izgradilo glavni imperijalni put kroz Toplicu do jadranske obale u našoj eri.

Tako, mnogo je pitanja a malo pravih odgovora. Zato se sa velikom pažnjom očekuju dalja stručna istraživanja. U međuvremenu, i dalje se širi legenda o dardanskom plemenu čiji su osnivači stajali na zidinama Troje, a zatim nestali sa istorijske scene pod rimskom vlašću.

Da su Turci, napuštajući toplički kraj 1878. godine, ostavili velike količine blaga, nisu samo priče i nagađanja lokalnog stanovništva, već istina, dokazana u više navrata. Godinama su se s kolena na koleno prenosile priče o tome kako su Turci, napuštajući svoje domove, verujući da će se jednog dana vratiti, stavljali svoje blago u zemljane ćupove skrivajući ga na raznim mestima, a zatim ih obeležavali na različite načine.

Po tim pričama, blago su zakopavali u korenje tek zasađenih stabala, u stare vodenice, ili pored karakterističnih stena, kao i u bunare ili temelje svojih kuća. Da bi kasnije prepoznali ta mesta, crtali su mape na telećoj koži. Međutim, većina Turaka nije verovala da će se ikada vratiti na svoja ognjišta, prodavali su kuće i imanja, ali kupaca je bilo malo. Neki kupoprodajni ugovori iz tog vremena, sačuvani do danas, pokazuju da se u tom periodu kupoprodaja obavljala isključivo u zlatnim novčićima. Tako u jednom ugovoru stoji:

"Ja, Bećir, danas 1. maja 1883. godine prodao sam svoje nepokretno imanje, kao i moje braće: Alije, Mehmeda, Ibrahima i Redžepa, Stanislavu Miliću za 285 carskih dukata". U drugom ugovoru se vodenica u selu Žuč prodaje za 135 carskih dukata. Narod veruje, a neki istorijski podaci sugerišu, da je Turcima bilo onemogućeno da prenose novac preko granice; navodno su iznosi bili toliki da su bili prinuđeni da zakopavaju ćupove sa dukatima na svojim imanjima.

Danas na ovom prostoru postoji još mnogo srednjovekovnih građevina, ostaci kuća i vodenica, koje su Turci zaposeli od 1690. godine. U njima su živeli do svog odlaska, pa narod veruje da u nima ima skrivenog blaga. Nije retkost da ovde dolaze ljudi sa starim turskim zapisima i mapama u potrazi za skrivenim blagom. Gotovo da nema meštanina koji nije čuo ovu priču i bar jednom krenuo u potragu za turskim blagom.

Jastrebačke zlatne groznice

Ostali blogovi

Poreklo naziva jedne od najlepših planina Srbije

Olimp na Jastrepcu

Vrhovi Jastrepca