Olimp korespondira sa Atinom, kao Jastrebac sa Kruševcem, smatra istaknuti filosof Sreten Petrović.

U kolektivnoj svesti Kosovo istovremeno simbolizuje i kolevku i grobnicu srpske državnosti.

Da li je ova sažeta misao Sretena Petrovića, istaknutog filosofa-estetičara i poznavaoca srpske mitologije, zasenjivala i današnje generacije?

Izvukli smo ovu konstataciju iz njegovog kapitalnog dela "Srpska mitologija" (864 strane), koje je objavila "Narodna knjiga", najtemeljnijeg poduhvata te vrste kod nas, koji kritički preispituje saznanja srpskih, ruskih i zapadnoevropskih etnologa, antropologa i filosofa o srpskom duhovnom životu.

Srbi su, kao drevni slovenski narod, proizveli moćnu mitologiju iz koje izranjaju dve mitološke tradicije: drevni srpski panteon (vrlo sličan slovenskom) i jastrebački panteon. Prvi je uglavnom potisnut u kolektivno nesvesno, dok se u drugom bogovi, kao u grčkoj mitologiji, javljaju u ljudskom obliku (Zmaj-Ognjeni je nebesko božanstvo, a njegov sin je Miloš Obilić).

Naš sagovornik (rođen 1940. u Svrljigu), koji je objavio tridesetak naučnih knjiga, očigledno se upustio u smelu duhovno-istraživačku avanturu; poredimo je bez ustezanja sa poduhvatom Jakoba Grima (nemačka mitologija) ili Roberta Grejvsa (grčka mitologija). Za one koji manje znaju, pomenimo da je redovni profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu (predaje kulturologiju i estetiku), a slovenske i srpske mitove proučava temeljno oko trideset godina, i teorijski i empirijski.

Da li su Srbi mitotvoran ili mitomanski narod?

– Ni više ni manje nego drugi narodi. Mitotvorstvo predstavlja jedan od najranijih oblika pogleda na svet i društvena zbivanja, način reagovanja na pojave sa karakterom sudbinskog. Kao što su velike poplave stvorile mitopoetsku sliku stvarnosti kod bliskoistočnih naroda, tako je i sa Kosovom. Realni čvorovi u istoriji jednog naroda postaju "mitske tačke" koje konfigurišu pogled na sudbinsko u njihovom postojanju, a često i njihov identitet.

Šta je mitomanija?

– To je istrajavanje u nekritičkoj zaslepeljenosti jednog naroda za datume sopstvene istorije, bilo da je ona briljantno odigrana ili natopljena porazima. U oba slučaja, tako stvorena slika u svesti potonjih generacija zamračuje, prekriva horizont racionalnog suočavanja sa novim postavljenim pitanjima i izazovima nove stvarnosti. Prvo, "mitsko" u jednom pogledu na svet uvek znači prenaglašavanje, ekstrapolaciju jedne strane uvek polivalentne i protivrečnim tendencijama bremenite faktičnosti. Istorijsko iskustvo zrelih nacionalnih kolektiviteta pokazuje da je verovatnije da će taj etnos imati realistički pogled na "stvarnost" koji će, ponekad, zahtevati hrabrost da se revidiraju, pa i odbace sheme, klišei mitski formiranih slika o sopstvenom sebi, dakle, o mitski upakovanoj slici svog identiteta.

Ovaj racionalni pristup, kako pokazuje istorija, redovno služi novim razvojnim mogućnostima datog naroda; rađa im novu, perspektivniju optiku, obezbeđuje realan pogled, daje šanse za napredak. Istorijski zrelim se pokazuju samo oni narodi koji su sposobni da u novonastalim okolnostima pronađu produktivna rešenja. Verujem da srpski narod nije uvek spreman da u novim izazovima pronađe kreativan ugao gledanja, istorijski optimalan horizont, a da ne poremeti poredak stvari i odnosa u okruženju. Nedostaju nacionalne snage koje na primeren način odgovaraju na nove zahteve vremena.

Na čemu zasnivate stav da je srpski Panteon na Jastrepcu, iako tamo ne obitavaju bogovi?

– Tu je na delu opšti princip modelovanja mitskih struktura. Naime, poetska i mitotvorna imaginacija radi prevashodno u vremenima izuzetno visoke istorijske gustine, u presudnim istorijskim trenucima, geografski sedimentirajući svoje likove u prostoru gde se odigrava poslednji čin drame, koji ima traumatski ishod za "kolektivno postojanje" naroda. Naime, poslednja etapa srpske srednjovekovne države, ujedno i početak njenog katastrofalnog kraja, obeležena je prestonicom Kruševcem i najbližom planinom Jastrepcem. Tako počinje genealogija naših zmajevitih junaka koji, po mom razumevanju stvari, predstavljaju neku vrstu mitskih alegorija srpskih drevnih božanstava. Uostalom, isto je i sa grčkom geografijom: Olimp korespondira sa Atinom, kao Jastrebac sa Kruševcem. Slično i vrlo uslovno, Kosovska bitka korespondira sa Trojanskim ratom. Naime, na jednoj strani je naš bezimeni, doduše mitopoetski tvorac kosovskog ciklusa, a na drugoj Homer sa svojom Ilijadom kao izrazom inventivne i nadahnute mitologije grčkog genija.